34. Нико од њих није оскудевао, јер сви који су поседовали земљу или куће, продавали су их и доносили новац од продаје,
35. па га стављали апостолима пред ноге. Од тога се онда сваком давало колико му је требало.
36. И Јосиф, Левит, родом Кипранин, кога су апостоли прозвали Варнава — што значи »син утехе« —
37. продаде њиву коју је имао, а новац донесе и стави га апостолима пред ноге.