24. Када су ови то чули, једнодушно зазваше Бога и рекоше: »Господару, ти који си створио небо, земљу и море, и све што је у њима,
25. рекао си Светим Духом кроз уста свога слуге Давида, нашег оца:»‚Зашто се пагани буне,а народи узалуд завере кују?
26. Устају цареви земаљскии кнежеви се удружују против Господаи против Помазаника његовог.‘
27. Заиста, Ирод и Понтије Пилат су се у овом граду удружили с паганима и с народом Израеловим против твога светог слуге Исуса, кога си помазао,
28. да учине онако како су твоја рука и твоја одлука унапред одредиле да се догоди.
29. Сада, Господе, погледај њихове претње и дај нама, твојим слугама, да твоју Реч говоримо са свом смелошћу.
30. Пружи своју руку, да именом твога светог слуге Исуса буде излечења, знамења и чуда.«
31. Када су завршили молитву, затресе се место на којем су се окупили и сви се испунише Светим Духом, па почеше смело да говоре Божију реч.
32. Сви који су поверовали, били су једно срцем и душом. Нико није говорио да је нешто од његове имовине само његово, него им је све било заједничко.
33. Апостоли су са великом силом сведочили о васкрсењу Господа Исуса и велика милост била је на свима њима.
34. Нико од њих није оскудевао, јер сви који су поседовали земљу или куће, продавали су их и доносили новац од продаје,
35. па га стављали апостолима пред ноге. Од тога се онда сваком давало колико му је требало.
36. И Јосиф, Левит, родом Кипранин, кога су апостоли прозвали Варнава — што значи »син утехе« —
37. продаде њиву коју је имао, а новац донесе и стави га апостолима пред ноге.