20. Ми не можемо да не говоримо о оном што смо видели и чули.«
21. А они им још једном запретише, па их ослободише. Нису могли да одлуче како да их казне пошто је сав народ славио Бога због оног што се догодило.
22. Јер, човек који је био чудесно излечен имао је више од четрдесет година.
23. Ослобођени, Петар и Јован одоше својима и известише их о свему што су им рекли првосвештеници и старешине.
24. Када су ови то чули, једнодушно зазваше Бога и рекоше: »Господару, ти који си створио небо, земљу и море, и све што је у њима,
25. рекао си Светим Духом кроз уста свога слуге Давида, нашег оца:»‚Зашто се пагани буне,а народи узалуд завере кују?
26. Устају цареви земаљскии кнежеви се удружују против Господаи против Помазаника његовог.‘
27. Заиста, Ирод и Понтије Пилат су се у овом граду удружили с паганима и с народом Израеловим против твога светог слуге Исуса, кога си помазао,
28. да учине онако како су твоја рука и твоја одлука унапред одредиле да се догоди.
29. Сада, Господе, погледај њихове претње и дај нама, твојим слугама, да твоју Реч говоримо са свом смелошћу.
30. Пружи своју руку, да именом твога светог слуге Исуса буде излечења, знамења и чуда.«
31. Када су завршили молитву, затресе се место на којем су се окупили и сви се испунише Светим Духом, па почеше смело да говоре Божију реч.
32. Сви који су поверовали, били су једно срцем и душом. Нико није говорио да је нешто од његове имовине само његово, него им је све било заједничко.
33. Апостоли су са великом силом сведочили о васкрсењу Господа Исуса и велика милост била је на свима њима.
34. Нико од њих није оскудевао, јер сви који су поседовали земљу или куће, продавали су их и доносили новац од продаје,
35. па га стављали апостолима пред ноге. Од тога се онда сваком давало колико му је требало.
36. И Јосиф, Левит, родом Кипранин, кога су апостоли прозвали Варнава — што значи »син утехе« —
37. продаде њиву коју је имао, а новац донесе и стави га апостолима пред ноге.