14. али како су видели излеченог човека где стоји с њима, нису могли ништа да им приговоре.
15. Зато им наредише да изађу из Синедриона, па почеше међу собом да се договарају,
16. говорећи: »Шта да радимо с овим људима? Јер, сви који живе у Јерусалиму знају да су они учинили очигледно знамење, и ми га не можемо порећи.
17. Али, да се ово даље не разгласи у народу, запретимо им да више ником не говоре у то име.«
18. Онда их позваше, па им наредише да више ништа не говоре или уче у Исусово име.
19. Али Петар и Јован им одговорише: »Сами просудите да ли је пред Богом право да слушамо вас пре него Бога?
20. Ми не можемо да не говоримо о оном што смо видели и чули.«
21. А они им још једном запретише, па их ослободише. Нису могли да одлуче како да их казне пошто је сав народ славио Бога због оног што се догодило.
22. Јер, човек који је био чудесно излечен имао је више од четрдесет година.
23. Ослобођени, Петар и Јован одоше својима и известише их о свему што су им рекли првосвештеници и старешине.
24. Када су ови то чули, једнодушно зазваше Бога и рекоше: »Господару, ти који си створио небо, земљу и море, и све што је у њима,
25. рекао си Светим Духом кроз уста свога слуге Давида, нашег оца:»‚Зашто се пагани буне,а народи узалуд завере кују?