4. Петар се — а с њим и Јован — загледа у њега, па рече: »Погледај нас.«
5. И он обрати пажњу на њих, очекујући да нешто од њих добије.
6. А Петар рече: »Немам ни сребра ни злата, али ти дајем оно што имам: у име Исуса Христа Назарећанина — ходај!«
7. И ухвативши га за десну руку, пoдиже га. Стопала и глежњеви му одмах ојачаше,
8. па он скочи на ноге и поче да хода. Онда с њима уђе у Храм, ходајући, скачући и хвалећи Бога.
9. Када га је сав народ видео како хода и хвали Бога,
10. и када су у њему препознали онога који је ради милостиње седео код капије Храма која се зове Дивна, зачудише се и запрепастише због онога што му се догодило.
11. Како се он држао Петра и Јована, сав народ, зачуђен, похрли к њима у трем који се зове Соломонов.
12. Када је Петар то видео, рече народу: »Израелци, зашто вас ово чуди? Зашто гледате у нас као да смо ми својом силом или побожношћу учинили да овај човек прохода?
13. Бог Авраамов, Исааков, и Јаковљев, Бог наших праотаца, прославио је свога слугу Исуса, кога сте ви предали да буде убијен и одрекли га се пред Пилатом иако је он одлучио да га ослободи.