1. Када су се једном Петар и Јован пењали у Храм у време молитве, у три сата после подне,
2. неки људи пронеше човека који је био хром од рођења. Сваког дана су га стављали крај капије Храма која се зове Дивна да проси милостињу од оних који улазе у Храм.
3. Он виде да Петар и Јован намеравају да уђу у Храм, па затражи од њих милостињу.
4. Петар се — а с њим и Јован — загледа у њега, па рече: »Погледај нас.«
5. И он обрати пажњу на њих, очекујући да нешто од њих добије.
6. А Петар рече: »Немам ни сребра ни злата, али ти дајем оно што имам: у име Исуса Христа Назарећанина — ходај!«
7. И ухвативши га за десну руку, пoдиже га. Стопала и глежњеви му одмах ојачаше,
8. па он скочи на ноге и поче да хода. Онда с њима уђе у Храм, ходајући, скачући и хвалећи Бога.
9. Када га је сав народ видео како хода и хвали Бога,
10. и када су у њему препознали онога који је ради милостиње седео код капије Храма која се зове Дивна, зачудише се и запрепастише због онога што му се догодило.