6. А они су очекивали да ће да отекне или да ће одједном да падне мртав. Када су, после дугог чекања, видели да му се ништа необично није десило, променише мишљење, па почеше да говоре да је бог.
7. А у близини се налазило имање поглавара острва, који се звао Публије. Он нас прими у свој дом и три дана нас је љубазно гостио.
8. А Публијев отац је лежао, јер су га мучиле грозница и срдобоља. Павле уђе код њега, помоли се, па положи руке на њега и излечи га.
9. После тога почеше да долазе и други болесни са острва, и беху излечени.
10. Због тога нам указаше многе почасти, а кад смо одлазили, снабдеше нас оним што нам је било потребно.
11. Отпловили смо три месеца касније на једној александријској лађи која је презимила на острву, а заштитни знак су јој били Диоскури.
12. Стигосмо у Сиракузу, где остадосмо три дана.
13. Оданде испловисмо и стигосмо у Регијум. Сутрадан задува јужни ветар, па за два дана стигосмо у Путеоле.
14. Тамо нађосмо браћу, која нас замолише да код њих останемо седам дана. Тако стигосмо и у Рим.
15. Тамошња браћа сазнаше за наш долазак, па нам изађоше у сусрет све до Апијевог Трга и Три Крчме. Када их је Павле угледао, захвали Богу и охрабри се.
16. Када смо ушли у Рим, Павлу допустише да станује одвојено, са једним војником који га је чувао.
17. После три дана, Павле позва истакнуте Јудеје, па, када су се окупили, рече им: »Браћо, иако нисам учинио ништа против нашег народа ни против обичаја наших праотаца, у Јерусалиму ме окованог предадоше Римљанима.
18. Они ме испиташе и хтедоше да ме ослободе, јер нисам био крив ни за шта што заслужује смрт.