18. Они ме испиташе и хтедоше да ме ослободе, јер нисам био крив ни за шта што заслужује смрт.
19. Али Јудеји се успротивише, па сам био приморан да уложим призив цару — али не да бих изнео неку оптужбу против свог народа.
20. То је разлог што сам вас замолио да дођете да разговарам с вама, јер сам због Израелове наде окован овим ланцем.«
21. »Нисмо о теби примили никакво писмо из Јудеје«, рекоше му они, »и нико од браће која стижу оданде није о теби јавио или рекао нешто лоше.
22. Али, волели бисмо да од тебе чујемо шта мислиш, јер знамо да се против ове секте свуда говори.«
23. Тако одредише један дан, па још више њих дође к њему у стан. Он им је излагао и сведочио о Божијем царству и од јутра до вечери их из Мојсијевог закона и Пророкâ уверавао у све што се односи на Исуса.
24. Његове речи уверише неке, али други не повероваше.
25. Тако несложни међу собом, почеше да се разилазе када је Павле рекао: »Како је добро Свети Дух рекао када је преко пророка Исаије говорио о вашим праоцима:
26. »‚Иди овом народу и реци:Слушаћете и слушати,али нећете разумети;гледаћете и гледати,али нећете видети.
27. Јер, отврднуло је срце овог народа,ушима једва чујуи очи су затворили.Иначе би очима видели,ушима чули,срцем разумели и обратили се,и ја их излечио.‘
28. »Треба, дакле, да знате да је ово Божије спасење послано паганима — они ће чути.«
30. Павле је две пуне године остао у свом унајмљеном стану. Тамо је примао све који су му долазили
31. и смело и несметано проповедао Божије царство и учио их о Господу Исусу Христу.