9. Много времена је било изгубљено и пловидба је већ постала погибељна, јер је и Пост био прошао, па Павле поче да их опомиње.
10. »Људи«, рече им, »видим да ће наше путовање бити веома тегобно и да ће донети велику штету не само терету и лађи већ и нашим животима.«
11. Али капетан је више веровао кормилару и власнику лађе него Павловим речима.
12. Пошто лука није била погодна за зимовање, већина одлучи да се отплови оданде и да се, буде ли могуће, стигне до Феникса, критске луке која гледа на југозапад и северозапад.
13. Када је задувао слаб јужни ветар, помислише да ће остварити свој наум, па дигоше сидро и запловише дуж обале Крита.
14. Али недуго затим са острва задува олујни ветар звани североисточњак,
15. захвати лађу, која није могла да му се одупре, па пустисмо да нас носи.
16. Док смо пловили у заветрини острвца које се зове Клауда, тешком муком дохватисмо чамац.
17. Дигоше га на палубу, па ужадима опасаше лађу. Плашећи се да се не насучу у Сирти, спустише главно сидро, и тако их је даље носило.
18. Пошто нас је олуја жестоко захватила, сутрадан почеше да избацују товар,
19. а трећег дана избацише бродску опрему.
20. Пошто се ни сунце ни звезде не показаше неколико дана, а олуја није попуштала, нестаде сваке наде да ћемо се спасти.