34. Сада вас молим да једете, јер је то за ваше спасење. А ниједном од вас неће пасти ни длака с главе.«
35. И то рекавши, узе хлеб и пред свима захвали Богу, па га изломи и поче да једе.
36. Сви се разведрише, па се и сами прихватише јела.
37. А на лађи је било укупно две стотине седамдесет шест људи.
38. Пошто су се најели, почеше да растерећују лађу бацајући жито у море.
39. Када је свануло, не препознаше копно, али угледаше једну увалу са пешчаном обалом, па одлучише, буде ли могуће, да на њу навезу лађу.
40. Одвезаше сидра и пустише их у море, а истовремено олабавише ужад на крмама. Онда предње једро разапеше према ветру и запловише ка обали,
41. али лађа налете на гребен и насука се. Прамац се заглави и остаде непокретан, а крма се ломила под силином таласа.
42. Тада војници хтедоше да побију затворенике, да неки не би отпливао и побегао.
43. Али капетан је хтео да спасе Павла, па осујети њихов наум. Он нареди да они који знају да пливају први скоче у море и изађу на обалу,
44. а остали на даскама или олупинама лађе. Тако сви безбедно стигоше на копно.