30. Када су, с намером да побегну, морнари спустили чамац у море, претварајући се да желе да спусте нека сидра с прамца,
31. Павле рече капетану и војницима: »Ако ови људи не остану на броду, ви се нећете спасти.«
32. Тада војници пресекоше ужад чамца и пустише га да падне.
33. Пред свануће, Павле поче све да их наговара да нешто поједу говорећи: »Данас је четрнаести дан како чекате у неизвесности, без јела, ништа не окусивши.
34. Сада вас молим да једете, јер је то за ваше спасење. А ниједном од вас неће пасти ни длака с главе.«
35. И то рекавши, узе хлеб и пред свима захвали Богу, па га изломи и поче да једе.
36. Сви се разведрише, па се и сами прихватише јела.
37. А на лађи је било укупно две стотине седамдесет шест људи.
38. Пошто су се најели, почеше да растерећују лађу бацајући жито у море.
39. Када је свануло, не препознаше копно, али угледаше једну увалу са пешчаном обалом, па одлучише, буде ли могуће, да на њу навезу лађу.
40. Одвезаше сидра и пустише их у море, а истовремено олабавише ужад на крмама. Онда предње једро разапеше према ветру и запловише ка обали,