23. Ноћас, наиме, стаде пред мене анђео Бога коме припадам и коме служим
24. и рече: ‚Не бој се, Павле. Ти треба да станеш пред цара. И, ево, Бог ти је поклонио све ове који с тобом плове.‘
25. Зато, разведрите се, људи, јер верујем Богу да ће бити баш тако како ми је речено.
26. Само, треба да се насучемо на једно острво.«
27. Четрнаесте ноћи откако нас је носило по Адрији, морнари наслутише да је копно близу,
28. па бацише висак и измерише двадесет хвати дубине. Мало касније поново бацише висак и измерише петнаест хвати.
29. Плашећи се да не налетимо на гребене, спустише четири сидра са крме, једва чекајући да сване.
30. Када су, с намером да побегну, морнари спустили чамац у море, претварајући се да желе да спусте нека сидра с прамца,