23. Ноћас, наиме, стаде пред мене анђео Бога коме припадам и коме служим
24. и рече: ‚Не бој се, Павле. Ти треба да станеш пред цара. И, ево, Бог ти је поклонио све ове који с тобом плове.‘
25. Зато, разведрите се, људи, јер верујем Богу да ће бити баш тако како ми је речено.
26. Само, треба да се насучемо на једно острво.«
27. Четрнаесте ноћи откако нас је носило по Адрији, морнари наслутише да је копно близу,