14. Али недуго затим са острва задува олујни ветар звани североисточњак,
15. захвати лађу, која није могла да му се одупре, па пустисмо да нас носи.
16. Док смо пловили у заветрини острвца које се зове Клауда, тешком муком дохватисмо чамац.
17. Дигоше га на палубу, па ужадима опасаше лађу. Плашећи се да се не насучу у Сирти, спустише главно сидро, и тако их је даље носило.
18. Пошто нас је олуја жестоко захватила, сутрадан почеше да избацују товар,
19. а трећег дана избацише бродску опрему.
20. Пошто се ни сунце ни звезде не показаше неколико дана, а олуја није попуштала, нестаде сваке наде да ћемо се спасти.
21. А већ дуго се није ни јело.Тада Павле стаде пред њих и рече: »Људи, требало је послушати мене и не испловљавати са Крита. Тада бисте избегли ову невољу и штету.
22. Али и сад вам саветујем да се разведрите, јер ниједан од вас неће изгубити свој живот, само ће лађа бити изгубљена.
23. Ноћас, наиме, стаде пред мене анђео Бога коме припадам и коме служим
24. и рече: ‚Не бој се, Павле. Ти треба да станеш пред цара. И, ево, Бог ти је поклонио све ове који с тобом плове.‘
25. Зато, разведрите се, људи, јер верујем Богу да ће бити баш тако како ми је речено.