1. Када је одлучено да отпловимо у Италију, Павла и неке друге затворенике предадоше капетану Царске чете, који се звао Јулије.
2. Укрцасмо се на једну адрамитску лађу која је ишла до местâ у азијском приморју и отпловисмо. А с нама је био и Аристарх, Македонац из Солуна.
3. Сутрадан пристадосмо у Сидону, а Јулије, који је човечно поступао с Павлом, допусти му да оде до својих пријатеља, да се ови побрину за његове потребе.
4. Када смо се одвезли оданде, запловисмо у заветрини Кипра, јер смо имали противан ветар.
5. Препловисмо море дуж обала Киликије и Памфилије и стигосмо у Миру Ликијску.
6. Тамо капетан нађе једну александријску лађу која је ишла за Италију, па нас укрца на њу.
7. Неколико дана смо пловили споро и једва се примакосмо Книду. Пошто нам ветар није допуштао да пристанемо, код Салмоне уђосмо у заветрину Крита,
8. па, пловећи дуж њега, на једвите јаде стигосмо до места званог Добра Пристаништа, близу којег је био град Ласеја.
9. Много времена је било изгубљено и пловидба је већ постала погибељна, јер је и Пост био прошао, па Павле поче да их опомиње.
10. »Људи«, рече им, »видим да ће наше путовање бити веома тегобно и да ће донети велику штету не само терету и лађи већ и нашим животима.«
11. Али капетан је више веровао кормилару и власнику лађе него Павловим речима.