6. А сада стојим пред судом због наде у обећање које је Бог дао нашим праоцима
7. и чијем испуњењу се нада наших дванаест племена, свесрдно и даноноћно служећи Богу. Због те наде, царе, Јудеји ме оптужују.
8. Зашто сматрате невероватним да Бог васкрсава мртве?
9. »И ја сам мислио да свим силама треба да се борим против имена Исуса Назарећанина.
10. Ево шта сам чинио у Јерусалиму: многе свете сам бацио у тамницу пошто сам добио овлашћење од првосвештеникâ. А кад су их убијали, ја сам са тим био сагласан.
11. И по свим синагогама мучењем сам их присиљавао да хуле. До те мере сам био бесан на њих да сам их прогонио и у страним градовима.«
12. »Тако сам, са овлашћењем и одобрењем првосвештеникâ, ишао и у Дамаск.
13. Усред бела дана, царе, док сам путовао, видех светлост са неба, која сјајније од сунца обасја мене и моје сапутнике.
14. Сви попадасмо на земљу, а ја зачух глас како ми на арамејском језику говори: ‚Савле, Савле, зашто ме прогониш? Тешко је против остана ритати се!‘
15. »Ја упитах: ‚Ко си ти, Господе?‘»А Господ рече: ‚Ја сам Исус, кога ти прогониш.
16. Него, устани и стани на ноге. Показао сам ти се да те поставим за служитеља и сведока овога што си од мене видео и онога што ћу ти још показати.
17. Ја ћу те избављати од твог народа и од пагана, којима те шаљем
18. да им отвориш очи, да се од таме окрену светлости и од Сатанине власти Богу и да верујући у мене приме опроштење грехâ и удео међу освештанима.‘
19. »Зато, царе Агрипа, нисам био непокоран небеском виђењу,
20. него сам, прво онима у Дамаску, онда онима у Јерусалиму и по целој јудејској земљи, па паганима, проповедао да се покају и окрену Богу и да чине дела достојна покајања.
21. »Због тога су ме Јудеји ухватили док сам био у Храму и покушали да ме убију.
22. Али, с Божијом помоћи до дана данашњег сведочим и малом и великом, не говорећи ништа осим оног што су Пророци и Мојсије рекли да ће се догодити:
23. да ће Христос страдати и, као први који је васкрсао из мртвих, објавити светлост нашем народу и паганима.«
24. Док се он тако бранио, Фест повика: »Булазниш, Павле! Велика ученост ти је помутила разум.«