21. »Због тога су ме Јудеји ухватили док сам био у Храму и покушали да ме убију.
22. Али, с Божијом помоћи до дана данашњег сведочим и малом и великом, не говорећи ништа осим оног што су Пророци и Мојсије рекли да ће се догодити:
23. да ће Христос страдати и, као први који је васкрсао из мртвих, објавити светлост нашем народу и паганима.«
24. Док се он тако бранио, Фест повика: »Булазниш, Павле! Велика ученост ти је помутила разум.«
25. »Не булазним, уважени Фесте«, одговори Павле, »него истините и разумне речи говорим.
26. Цар је у ово добро упућен и њему могу да говорим слободно. Не верујем да му је било шта од овог непознато, јер то се није догодило у неком запећку.
27. Царе Агрипа, верујеш ли пророцима? Знам да верујеш.«
28. Тада Агрипа рече Павлу: »Још мало и убедићеш ме да постанем хришћанин!«
29. »Мало или много«, рече Павле, »ја се молим Богу да не само ти већ и сви ови који ме данас слушају постану као ја — изузев ових окова.«
30. Тада устадоше цар, намесник, Верника и они који су с њима седели,
31. па, када су се повукли, разговарали су међу собом, говорећи: »Овај човек не чини ништа што заслужује смрт или окове.«
32. А Агрипа рече Фесту: »Да није уложио призив цару, могао би да буде ослобођен.«