14. Сви попадасмо на земљу, а ја зачух глас како ми на арамејском језику говори: ‚Савле, Савле, зашто ме прогониш? Тешко је против остана ритати се!‘
15. »Ја упитах: ‚Ко си ти, Господе?‘»А Господ рече: ‚Ја сам Исус, кога ти прогониш.
16. Него, устани и стани на ноге. Показао сам ти се да те поставим за служитеља и сведока овога што си од мене видео и онога што ћу ти још показати.
17. Ја ћу те избављати од твог народа и од пагана, којима те шаљем
18. да им отвориш очи, да се од таме окрену светлости и од Сатанине власти Богу и да верујући у мене приме опроштење грехâ и удео међу освештанима.‘
19. »Зато, царе Агрипа, нисам био непокоран небеском виђењу,
20. него сам, прво онима у Дамаску, онда онима у Јерусалиму и по целој јудејској земљи, па паганима, проповедао да се покају и окрену Богу и да чине дела достојна покајања.
21. »Због тога су ме Јудеји ухватили док сам био у Храму и покушали да ме убију.
22. Али, с Божијом помоћи до дана данашњег сведочим и малом и великом, не говорећи ништа осим оног што су Пророци и Мојсије рекли да ће се догодити:
23. да ће Христос страдати и, као први који је васкрсао из мртвих, објавити светлост нашем народу и паганима.«
24. Док се он тако бранио, Фест повика: »Булазниш, Павле! Велика ученост ти је помутила разум.«
25. »Не булазним, уважени Фесте«, одговори Павле, »него истините и разумне речи говорим.
26. Цар је у ово добро упућен и њему могу да говорим слободно. Не верујем да му је било шта од овог непознато, јер то се није догодило у неком запећку.
27. Царе Агрипа, верујеш ли пророцима? Знам да верујеш.«
28. Тада Агрипа рече Павлу: »Још мало и убедићеш ме да постанем хришћанин!«
29. »Мало или много«, рече Павле, »ја се молим Богу да не само ти већ и сви ови који ме данас слушају постану као ја — изузев ових окова.«
30. Тада устадоше цар, намесник, Верника и они који су с њима седели,
31. па, када су се повукли, разговарали су међу собом, говорећи: »Овај човек не чини ништа што заслужује смрт или окове.«