10. Ево шта сам чинио у Јерусалиму: многе свете сам бацио у тамницу пошто сам добио овлашћење од првосвештеникâ. А кад су их убијали, ја сам са тим био сагласан.
11. И по свим синагогама мучењем сам их присиљавао да хуле. До те мере сам био бесан на њих да сам их прогонио и у страним градовима.«
12. »Тако сам, са овлашћењем и одобрењем првосвештеникâ, ишао и у Дамаск.
13. Усред бела дана, царе, док сам путовао, видех светлост са неба, која сјајније од сунца обасја мене и моје сапутнике.
14. Сви попадасмо на земљу, а ја зачух глас како ми на арамејском језику говори: ‚Савле, Савле, зашто ме прогониш? Тешко је против остана ритати се!‘
15. »Ја упитах: ‚Ко си ти, Господе?‘»А Господ рече: ‚Ја сам Исус, кога ти прогониш.
16. Него, устани и стани на ноге. Показао сам ти се да те поставим за служитеља и сведока овога што си од мене видео и онога што ћу ти још показати.
17. Ја ћу те избављати од твог народа и од пагана, којима те шаљем
18. да им отвориш очи, да се од таме окрену светлости и од Сатанине власти Богу и да верујући у мене приме опроштење грехâ и удео међу освештанима.‘
19. »Зато, царе Агрипа, нисам био непокоран небеском виђењу,
20. него сам, прво онима у Дамаску, онда онима у Јерусалиму и по целој јудејској земљи, па паганима, проповедао да се покају и окрену Богу и да чине дела достојна покајања.
21. »Због тога су ме Јудеји ухватили док сам био у Храму и покушали да ме убију.
22. Али, с Божијом помоћи до дана данашњег сведочим и малом и великом, не говорећи ништа осим оног што су Пророци и Мојсије рекли да ће се догодити: