1. Тада Агрипа рече Павлу: »Допушта ти се да говориш у своју одбрану.«Павле испружи руку и поче своју одбрану:
2. »Царе Агрипа, сматрам се срећним што ћу данас пред тобом да се браним од свега онога за шта ме Јудеји оптужују,
3. поготово зато што ти знаш све јудејске обичаје и спорна питања. Стога те молим да ме стрпљиво саслушаш.
4. »Свим Јудејима је познат мој живот, који сам од своје најраније младости провео у свом народу, у Јерусалиму.
5. Одавно ме познају и могли би, кад би хтели, да посведоче да сам, као фарисеј, живео у складу са захтевима најстроже странке наше вере.
6. А сада стојим пред судом због наде у обећање које је Бог дао нашим праоцима
7. и чијем испуњењу се нада наших дванаест племена, свесрдно и даноноћно служећи Богу. Због те наде, царе, Јудеји ме оптужују.
8. Зашто сматрате невероватним да Бог васкрсава мртве?
9. »И ја сам мислио да свим силама треба да се борим против имена Исуса Назарећанина.
10. Ево шта сам чинио у Јерусалиму: многе свете сам бацио у тамницу пошто сам добио овлашћење од првосвештеникâ. А кад су их убијали, ја сам са тим био сагласан.
11. И по свим синагогама мучењем сам их присиљавао да хуле. До те мере сам био бесан на њих да сам их прогонио и у страним градовима.«
12. »Тако сам, са овлашћењем и одобрењем првосвештеникâ, ишао и у Дамаск.
13. Усред бела дана, царе, док сам путовао, видех светлост са неба, која сјајније од сунца обасја мене и моје сапутнике.
14. Сви попадасмо на земљу, а ја зачух глас како ми на арамејском језику говори: ‚Савле, Савле, зашто ме прогониш? Тешко је против остана ритати се!‘