1. Пет дана касније, у Кесарију стигоше првосвештеник Ананија и неколико старешина са неким Тертулом, адвокатом, па намеснику изнеше оптужбе против Павла.
2. Када су Павла позвали да уђе, Тертул поче да га оптужује, говорећи: »Ми уживамо велики мир захваљујући теби, а твоја далековидост је донела побољшања овом народу,
3. и ми то, уважени Феликсе, на сваки начин и на сваком месту са свом захвалношћу признајемо.
4. Али, да те више не замарам. Молим те да нас у својој доброти укратко саслушаш.
5. »Открили смо, наиме, да је овај човек права куга. Он подстиче буне међу Јудејима свуда по свету и коловођа је назаренске секте.
6. Чак је и Храм покушао да оскврнави, али смо га ухватили.
8. Ако га испиташ, моћи ћеш и сâм од њега да сазнаш све за шта га оптужујемо.«
9. А Јудеји га подржаше, потврђујући да је све то тачно.
10. Када му је намесник махнуо да говори, Павле рече: »Пошто знам да си већ много година судија у овом народу, мирне душе износим своју одбрану.
11. Можеш да провериш да нема више од дванаест дана како сам стигао у Јерусалим да се поклоним Богу.
12. Нису ме затекли да се с неким препирем у Храму, ни да буним народ по синагогама или у граду
13. и не могу да ти докажу оно за шта ме сада оптужују.
14. Али, ово ти признајем: Богу наших праотаца служим у складу са Путем, који зову сектом. Верујем у све што је у складу са Законом и што је записано у Пророцима.