10. Када се препирка веома заоштрила, заповедник се уплаши да ће Павла растргнути, па нареди да војници сиђу и да га на силу уклоне од њих и одведу у касарну.
11. Следеће ноћи Господ стаде пред Павла и рече: »Само храбро. Јер, како си о мени сведочио у Јерусалиму, тако треба да сведочиш и у Риму.«
12. Када је свануло, Јудеји сковаше заверу и заклеше се да неће ни јести ни пити док Павла не убију.
13. А оних који су сковали заверу било је више од четрдесет.
14. Они одоше првосвештенику и старешинама и рекоше: »Свечано смо се заклели да ништа не окусимо док не убијемо Павла.
15. Стога сада ви и Синедрион поднесите захтев заповеднику да вам га доведе, под изговором да бисте хтели тачније да испитате његов случај, а ми смо спремни да га убијемо пре него што стигне овамо.«
16. Али син Павлове сестре чу за ову заверу, па оде, уђе у касарну и то јави Павлу.
17. Павле позва к себи једног капетана и рече: »Одведи овог младића заповеднику, јер има о нечему да га обавести.«
18. Капетан га узе и одведе заповеднику и рече: »Затвореник Павле ме је позвао к себи и замолио ме да ти доведем овог младића, јер има о нечему да те обавести.«