34. Јер, Давид се није попео на небеса, него сâм каже:»‚Рече Господ моме Господу:седи ми здесна
35. док од твојих непријатељане начиним подножје за твоје ноге.‘
36. »Нека стога цео израелски народ поуздано зна да је овог Исуса, кога сте ви распели, Бог учинио и Господом и Христом.«
37. Када су то чули, потресени у срцу, рекоше Петру и осталим апостолима: »Шта да радимо, браћо?«
38. А Петар им рече: »Покајте се и нека се сваки од вас крсти у име Исуса Христа за опроштење својих греха, и примићете дар Светога Духа.
39. Јер, то обећање је за вас и за вашу децу и за све који су далеко, које наш Господ Бог позове к себи.«
40. И још их је многим другим речима опомињао и преклињао говорећи: »Спасите се од овог исквареног нараштаја.«
41. Тада се крстише они који су прихватили његове речи. Тако им је тога дана било придодато око три хиљаде душа.
42. Они се посветише апостолском учењу, заједништву, ломљењу хлеба и молитвама.
43. Страх обузе сваку душу, а апостоли су чинили многа чуда и знамења.
44. А сви који су поверовали били су заједно и имали све заједничко.
45. Продавали су своја добра и имовину и делили свима, како је коме било потребно.
46. Сваког дана су се истрајно и једнодушно окупљали у Храму. По кућама су ломили хлеб и заједно јели радосног и искреног срца.
47. Хвалили су Бога и уживали наклоност целог народа, а Господ им је сваког дана придодавао оне који су се спасавали.