24. Али, Бог га је васкрсао, ослободивши га смртних мука, јер је било немогуће да га смрт задржи.
25. Давид, наиме, каже за њега:»‚Стално сам гледао Господа пред собом;јер ми је здесна, нећу се пољуљати.
26. Зато ми је срце весело и језик кличе од радости;чак ће ми и тело почивати у нади,
27. јер ми душу нећеш оставити у Подземљуни дозволити да Светац твој иструне.
28. Показао си ми путеве живота,лицем својим радошћу ћеш ме испунити.‘
29. »Браћо, могу вам сасвим поуздано рећи да је патријарх Давид умро и био сахрањен, и да је његов гроб међу нама до дана данашњег.
30. Али, пошто је био пророк и знао да му је Бог уз заклетву обећао да ће једнога од његових потомака поставити на његов престо,
31. гледајући унапред, рече о Христовом васкрсењу: није остављен у Подземљу нити му је тело иструнуло.
32. Бог је овог Исуса васкрсао, а сви ми смо томе сведоци.
33. Пошто је уздигнут Богу здесна, од Оца је примио обећаног Светога Духа и излио ово што сада гледате и слушате.
34. Јер, Давид се није попео на небеса, него сâм каже:»‚Рече Господ моме Господу:седи ми здесна
35. док од твојих непријатељане начиним подножје за твоје ноге.‘
36. »Нека стога цео израелски народ поуздано зна да је овог Исуса, кога сте ви распели, Бог учинио и Господом и Христом.«
37. Када су то чули, потресени у срцу, рекоше Петру и осталим апостолима: »Шта да радимо, браћо?«
38. А Петар им рече: »Покајте се и нека се сваки од вас крсти у име Исуса Христа за опроштење својих греха, и примићете дар Светога Духа.
39. Јер, то обећање је за вас и за вашу децу и за све који су далеко, које наш Господ Бог позове к себи.«
40. И још их је многим другим речима опомињао и преклињао говорећи: »Спасите се од овог исквареног нараштаја.«
41. Тада се крстише они који су прихватили његове речи. Тако им је тога дана било придодато око три хиљаде душа.
42. Они се посветише апостолском учењу, заједништву, ломљењу хлеба и молитвама.