2. Одједном са неба дође хук, као када дува силан ветар, и испуни сву кућу у којој су седели,
3. а они угледаше нешто слично пламеним језицима, који се разделише, па се по један постави на сваког од њих.
4. И сви се испунише Светим Духом и почеше да говоре другим језицима како им је Дух давао да говоре.
5. А у Јерусалиму су боравили побожни Јудеји из сваког народа под небом.
6. Када се зачуо хук, народ се окупи, збуњен, јер је сваки од њих чуо апостоле како говоре његовим језиком.
7. Дивили су се и чудили, говорећи: »Зар нису сви ови који говоре Галилејци?
8. Па како их онда сваки од нас чује на језику свог родног краја?
9. Парћани, Међани и Еламци, становници Месопотамије, Јудеје, Кападокије, Понта, Азије,
10. Фригије, Памфилије, Египта и делова Либије око Кирине, дошљаци из Рима,
11. Јудеји и прозелити, Крићани и Арапи — чујемо их како на нашим матерњим језицима објављују велика Божија дела!«
12. И сви су, задивљени и збуњени, питали један другог: »Шта ово значи?«
13. А други су се подсмевали, говорећи: »Слатког вина су се напили.«
14. Тада иступи Петар са Једанаесторицом, подиже глас и рече им: »Јудеји, и сви ви који боравите у Јерусалиму, саслушајте моје речи. Ово знајте:
15. Ови људи нису пијани, као што ви мислите, јер тек је девет сати ујутро.
16. Него, ово је оно о чему је говорио пророк Јоил:
17. »‚У последње дане, каже Бог,излићу свога Духа на све људе,и ваши синови и кћери ће пророковати,и ваши младићи имаће виђења,и ваши старци ће сањати снове.