10. То потраја две године, тако да су сви становници Азије — Јудеји и Грци — чули Господњу реч.
11. Бог је преко Павлових руку чинио необична чуда.
12. Тако су чак и марамице и кецеље које је он дотакао одношене болеснима, и они су били излечени од својих болести, а зли духови су излазили из њих.
13. А неки Јудеји који су путовали унаоколо и истеривали зле духове покушаше да на опседнуте призову име Господа Исуса, говорећи: »Заклињем вас Исусом кога проповеда Павле!«
14. (Ти који су то чинили били су седморица синова јудејског првосвештеника Скеве.)
15. Али зли дух им рече: »Исуса познајем, а и Павла знам, али ко сте ви?«
16. И човек у коме је био зао дух скочи на њих, па их све савлада и толико изудара да су из оне куће истрчали голи и израњављени.
17. То дознаше сви Јудеји и Грци који су живели у Ефесу и све их спопаде страх, па се име Господа Исуса још више величало.
18. Многи од оних који су поверовали долазили су и отворено признавали своја дела.
19. Неколико оних који су се бавили врачањем сакупише своје књиге и пред свима их спалише. Када су их проценили, нађоше да им је вредност била око педесет хиљада драхми.
20. Тако се Господњом снагом Реч ширила и јачала.
21. После ових догађаjа, Павле у Духу одлучи да прође кроз Македонију и Ахају, а онда да оде у Јерусалим, па рече: »Пошто тамо проведем неко време, треба да видим и Рим.«
22. Онда посла двојицу својих помоћника, Тимотеја и Ераста, у Македонију, а он сâм још неко време остаде у Азији.
23. У то време настаде немала узбуна због Пута.
24. Наиме, неки ковач сребра по имену Димитрије правио је Артемидине храмиће од сребра и доносио занатлијама немалу добит.