2. Тамо нађе неког Јудејина по имену Акила, који је био родом из Понта, а недавно је био стигао из Италије са својом женом Прискилом, пошто је Клаудије издао наредбу да сви Јудеји напусте Рим. Павле оде к њима,
3. а пошто су се бавили истим занатом као и он — израдом шатора — остаде да ради с њима.
4. А сваке суботе је расправљао у синагоги, уверавајући Јудеје и Грке.
5. Када су Сила и Тимотеј стигли из Македоније, Павле се посвети само Речи, сведочећи Јудејима да Исус јесте Христос.
6. Али, пошто су му се противили и вређали га, он отресе своју одећу и рече им: »Ваша крв на ваше главе! Ја сам чист. Од сада идем паганима.«
7. И оде оданде, па уђе у кућу једног побожног човека по имену Титије Јуст, чија је кућа била одмах до синагоге.
8. Крисп, старешина синагоге, поверова у Господа са свим својим укућанима. А повероваше и крстише се и многи Коринћани који су га чули.
9. Једне ноћи Господ рече Павлу у виђењу: »Не бој се, него говори и немој да ућутиш.
10. Јер, ја сам с тобом и нико те неће напасти ни нанети ти зло, пошто имам много људи у овом граду.«
11. Тако је Павле тамо остао годину и по дана, учећи људе Божијој речи.
12. А када је Галион био проконзул Ахаје, Јудеји сложно навалише на Павла, па га изведоше пред суд,
13. говорећи: »Овај човек наговара људе да противно Закону славе Бога.«
14. Баш кад је Павле заустио да нешто каже, Галион рече Јудејима: »Да је овде у питању какав прекршај или злочин, имао бих разлога да вас саслушам, Јудеји.
15. Али, пошто су посреди спорења око речи, именâ и вашег закона, решите то сами; у томе нећу да будем судија.«