4. Путујући од града до града, предавали су одлуке које су донели апостоли и старешине у Јерусалиму да их се људи придржавају.
5. Тако су се цркве учвршћивале у вери и њихов број је свакодневно растао.
6. Путовали су кроз фригијски и галатијски крај, пошто им је Свети Дух забранио да проповедају Реч у Азији.
7. Када су дошли надомак Мисије, покушаше да уђу у Витинију, али им Исусов Дух не даде.
8. Стога прођоше поред Мисије и стигоше у Троаду.
9. Једне ноћи, Павле је имао виђење: неки Македонац је стајао и преклињао га, говорећи: »Пређи у Македонију и помози нам!«
10. Пошто је он имао то виђење, настојали смо да што пре одемо у Македонију, уверени да нас је Бог позвао да им објавимо еванђеље.
11. Испловили смо из Троаде и отпловили право у Самотрак, а сутрадан до Неапоља,
12. па оданде до Филипа, римске колоније и главног града тог дела Македоније. У том граду остадосмо неколико дана,
13. а у суботу изађосмо ван градске капије, према реци, где смо претпостављали да се налази богомоља. Тамо седосмо и почесмо да говоримо окупљеним женама.
14. А слушала нас је и једна побожна жена по имену Лидија, продавачица пурпура из града Тијатире. Господ јој отвори срце да обрати пажњу на оно што је Павле говорио.