27. Тамничар се пробуди, па, кад је видео да су врата тамнице отворена, потеже мач да се убије, мислећи да су затвореници побегли.
28. Али Павле га из свега гласа позва, рекавши: »Не чини себи зла! Сви смо овде!«
29. Тада тамничар затражи светлост, па улете унутра и, дрхтећи од страха, баци се ничице пред Павла и Силу.
30. Онда их изведе напоље и рече: »Господо, шта треба да учиним да се спасем?«
31. А они му одговорише: »Веруј у Господа Исуса, и спашћеш се и ти и твоји укућани.«
32. И објавише Господњу реч њему и свима у његовој кући.
33. Он их, у тај исти ноћни сат, узе и опра им ране, а одмах потом крсти се он и сви његови.
34. Онда их уведе у кућу и изнесе им да једу, радујући се са свом својом породицом што је поверовао у Бога.
35. Када је свануло, заповедници послаше тамничару службенике с наредбом: »Ослободи оне људе.«
36. Тамничар о томе обавести Павла, рекавши: »Заповедници су поручили да вас ослободим. Зато сада изађите и идите у миру.«
37. Али Павле им рече: »Истукли су нас јавно, без пресуде, иако смо римски грађани, и бацили нас у тамницу, а сад хоће да нас тајно избаце! Не! Него, нека они сами дођу и изведу нас.«
38. Службеници пренеше ове речи заповедницима, који се, када су чули да су Павле и Сила римски грађани, уплашише,
39. па дођоше, извинише се и изведоше их, молећи их да оду из града.
40. По изласку из тамнице, Павле и Сила одоше к Лидији, видеше се с браћом, охрабрише их, па одоше оданде.