22. Тада народ навали на Павла и Силу, а заповедници здераше одећу с њих и наредише да их ишибају.
23. Када су им задали много удараца, бацише их у тамницу и наредише тамничару да их добро чува.
24. Пошто је добио такво наређење, он их баци у унутрашњу тамницу, а ноге им стави у кладе.
25. Око поноћи, Павле и Сила су се молили и певали хвалоспеве Богу, а затвореници су их слушали.
26. Одједном настаде толико силан земљотрес да су се и затворски темељи пољуљали. Одмах се отворише сва врата и свима спадоше окови.
27. Тамничар се пробуди, па, кад је видео да су врата тамнице отворена, потеже мач да се убије, мислећи да су затвореници побегли.
28. Али Павле га из свега гласа позва, рекавши: »Не чини себи зла! Сви смо овде!«
29. Тада тамничар затражи светлост, па улете унутра и, дрхтећи од страха, баци се ничице пред Павла и Силу.
30. Онда их изведе напоље и рече: »Господо, шта треба да учиним да се спасем?«
31. А они му одговорише: »Веруј у Господа Исуса, и спашћеш се и ти и твоји укућани.«
32. И објавише Господњу реч њему и свима у његовој кући.
33. Он их, у тај исти ноћни сат, узе и опра им ране, а одмах потом крсти се он и сви његови.
34. Онда их уведе у кућу и изнесе им да једу, радујући се са свом својом породицом што је поверовао у Бога.
35. Када је свануло, заповедници послаше тамничару службенике с наредбом: »Ослободи оне људе.«