18. Тако је радила много дана, па, када је то Павлу дојадило, он се окрену и рече духу: »Наређујем ти у име Исуса Христа: изађи из ње!«И он истог часа изађе.
19. Када су њени господари видели да им је пропала нада у зараду, ухватише Павла и Силу, па их одвукоше на трг пред поглаваре.
20. Доведоше их заповедницима и рекоше: »Ови људи уносе немир у наш град! Они су Јудеји
21. и проповедају обичаје које ми, Римљани, не смемо да прихватимо ни извршавамо.«
22. Тада народ навали на Павла и Силу, а заповедници здераше одећу с њих и наредише да их ишибају.
23. Када су им задали много удараца, бацише их у тамницу и наредише тамничару да их добро чува.
24. Пошто је добио такво наређење, он их баци у унутрашњу тамницу, а ноге им стави у кладе.
25. Око поноћи, Павле и Сила су се молили и певали хвалоспеве Богу, а затвореници су их слушали.
26. Одједном настаде толико силан земљотрес да су се и затворски темељи пољуљали. Одмах се отворише сва врата и свима спадоше окови.
27. Тамничар се пробуди, па, кад је видео да су врата тамнице отворена, потеже мач да се убије, мислећи да су затвореници побегли.