1. Тако Павле стиже у Дерву, па у Листру, где је живео ученик по имену Тимотеј. Био је син Јудејке, вернице, а отац му је био Грк.
2. О њему су добро говорила браћа у Листри и Иконијуму.
3. Павле хтеде да он путује с њим, па узе и обреза га због Јудеја који су живели у оним местима, јер су сви знали да му је отац Грк.
4. Путујући од града до града, предавали су одлуке које су донели апостоли и старешине у Јерусалиму да их се људи придржавају.
5. Тако су се цркве учвршћивале у вери и њихов број је свакодневно растао.
6. Путовали су кроз фригијски и галатијски крај, пошто им је Свети Дух забранио да проповедају Реч у Азији.
7. Када су дошли надомак Мисије, покушаше да уђу у Витинију, али им Исусов Дух не даде.
8. Стога прођоше поред Мисије и стигоше у Троаду.
9. Једне ноћи, Павле је имао виђење: неки Македонац је стајао и преклињао га, говорећи: »Пређи у Македонију и помози нам!«
10. Пошто је он имао то виђење, настојали смо да што пре одемо у Македонију, уверени да нас је Бог позвао да им објавимо еванђеље.
11. Испловили смо из Троаде и отпловили право у Самотрак, а сутрадан до Неапоља,
12. па оданде до Филипа, римске колоније и главног града тог дела Македоније. У том граду остадосмо неколико дана,
13. а у суботу изађосмо ван градске капије, према реци, где смо претпостављали да се налази богомоља. Тамо седосмо и почесмо да говоримо окупљеним женама.
14. А слушала нас је и једна побожна жена по имену Лидија, продавачица пурпура из града Тијатире. Господ јој отвори срце да обрати пажњу на оно што је Павле говорио.
15. А када су се она и њени укућани крстили, она нас замоли: »Ако сматрате да верујем у Господа, дођите и одседните у мојој кући.«И наговори нас.
16. Док смо једном ишли у богомољу, сусрете нас једна робиња. Била је опседнута духом који је прорицао будућност, па је гатањем доносила велику зараду својим господарима.
17. Она пође за Павлом и за нама, вичући: »Ови људи су слуге Свевишњега Бога! Они вам објављују пут спасења!«