3. Ипак, Павле и Варнава тамо остадоше дуго и смело су говорили о Господу, који је потврђивао Реч о својој милости дајући им да чине знамења и чуда.
4. Mеђу становницима града настаде подвојеност: једни су били на страни Јудеја, други на страни апостола.
5. Када су пагани и Јудеји, заједно са својим поглаварима, кренули да их злоставe и каменују,
6. они то дознаше, па побегоше у ликаонске градове Листру и Дерву и њихову околину,
7. па су тамо проповедали еванђеље.
8. А у Листри је седео један човек коме су ноге биле одузете; био је хром од рођења и никад није ходао.
9. Док је слушао Павла како говори, Павле га продорно погледа и виде да верује у излечење,
10. па веома гласно рече: »Осови се на ноге!«И човек скочи и прохода.
11. Када је народ видео шта је Павле учинио, повика на ликаонском: »Богови су постали слични људима и сишли к нама!«
12. Варнаву назваше Зевсом, а Павла Хермесом, пошто је он био главни говорник.
13. А свештеник Зевсовог храма, који се налазио одмах поред града, доведе бикове и донесе венце на градску капију, па хтеде с народом да им принесе жртву.