9. Сутрадан око поднева, док су они путовали и приближавали се граду, Петар се попе на кров да се помоли.
10. Био је гладан и хтео je да једе, али док су му спремали јело, он паде у занос.
11. Виде отворено небо и како силази посуда као велико платно које се на своја четири краја спушта на земљу.
12. У њој су биле све врсте четвороножаца, гмизаваца и птица.
13. Тада му неки глас рече: »Устани, Петре, кољи и једи!«
14. А Петар рече: »Нипошто, Господе! Никад нисам јео ништа погано ни нечисто!«
15. Глас му се други пут обрати: »Не зови поганим оно што је Бог учинио чистим!«
16. Ово се понови три пута и посуда се одмах подиже назад на небо.
17. Док је Петар још био у недоумици шта значи виђење које је имао, људи које је Корнилије послао распиташе се где је Симонова кућа, па стадоше пред капију,
18. позваше и упиташе да ли је ту одсео Симон кога зову Петар.