17. Док је Петар још био у недоумици шта значи виђење које је имао, људи које је Корнилије послао распиташе се где је Симонова кућа, па стадоше пред капију,
18. позваше и упиташе да ли је ту одсео Симон кога зову Петар.
19. Док је Петар још размишљао о виђењу, Дух му рече: »Ено те траже тројица.
20. Устани и сиђи, па пођи с њима без оклевања, јер сам их ја послао.«
21. Тада Петар сиђе и рече људима: »Ја сам онај кога тражите. Зашто сте дошли?«
22. А они рекоше: »Капетана Корнилија, праведног и богобојажљивог човека, кога поштује цео јудејски народ, упутио је свети анђео да те доведе у свој дом, да чује шта имаш да му кажеш.«
23. Тада их он позва да уђу и угости их.Сутрадан се Петар спреми и пође с њима, а с њим кренуше и нека браћа из Јопе.
24. Наредног дана стиже у Кесарију. А Корнилије их је очекивао, па је сазвао своје рођаке и блиске пријатеље.
25. Док је Петар улазио, Корнилије му пође у сусрет, паде му пред ноге и поклони му се.
26. Али Петар га подиже и рече: »Устани. И ја сам само човек.«
27. И разговарајући с њим, уђе и затече много окупљених.
28. »Ви добро знате«, рече им, »да Јудејину није дозвољено да се дружи са туђинцем или да улази у његову кућу. Али, Бог ми је показао да ниједног човека не треба да зовем поганим или нечистим.
29. Зато сам, кад сам позван, дошао без поговора. Питам, стога, због чега сте послали по мене?«
30. Тада Корнилије рече: »Пре четири дана, у овај исти сат, у три после подне, молио сам се у својој кући, кад пред мене стаде човек у блештавој одећи
31. и рече: ‚Корнилије, Бог ти је услишио молитву и сетио се твојих милостиња.
32. Зато пошаљи у Јопу и позови Симона кога зову Петар. Он је гост у кући Симона кожара поред мора.‘
33. Тако сам одмах послао по тебе и ти си добро учинио што си дошао. Сад смо сви овде пред Богом да чујемо све што ти је Господ заповедио.«
34. Тада Петар поче да говори: »Сада заиста увиђам да Бог не гледа ко је ко,