4. и говорити: »Шта је с обећањем о његовом Доласку? Откад су праоци помрли, све је исто од постанка света.«
5. Јер, они намерно заборављају да небеса постоје одавно и да је земља настала Божијом речју из воде и кроз воду.
6. Том водом је и потопљен и уништен тадашњи свет,
7. а том истом Речју су садашња небеса и земља спремљени за огањ — чувају се за Дан суда и пропасти безбожних људи.
8. Али, не заборавите једно, драги моји: код Господа је један дан као хиљаду година, а хиљаду година као један дан.
9. Господ не одуговлачи да испуни обећање, као што неки мисле да одуговлачи, него је стрпљив према вама, пошто не жели да ико пропадне, него да се сви покају.
10. А Дан Господњи ће доћи као крадљивац. Небеса ће нестати уз силну тутњаву, стихије ће се, ужарене, распасти, а земља и сва дела на њој биће огољена.
11. Пошто ће се све тако распасти, какви треба да будете у светом понашању и побожности,
12. ви који ишчекујете и пожурујете долазак Дана Божијега, када ће се небеса, запаљена, распасти и стихије, ужарене, истопити?
13. А ми на основу његовог обећања ишчекујемо нова небеса и нову земљу, на којима пребива праведност.
14. Стога, драги моји, пошто то ишчекујете, потрудите се да вас наш Господ затекне у миру, без љаге и беспрекорне.
15. А његову стрпљивост сматрајте спасењем, као што вам је, у складу с мудрошћу која му је дата, писао и наш драги брат Павле.
16. Он тако пише у свим посланицама када о овоме говори. Има у њима неких ствари које је тешко разумети, које, као и остала Писма, неуки и непостојани људи искривљују на сопствену пропаст.
17. Стога се ви, драги моји, пошто то унапред знате, чувајте да вас не заведе заблуда безаконикâ, па да паднете са свог чврстог положаја.