17. Они су извори без воде и облаци које гони олуја; за њих се чува најцрња тама.
18. Говоре хвалисаве и празне речи и разузданим телесним пожудама маме оне што су тек побегли од оних који живе у заблуди.
19. Обећавају им слободу, а сами су робови покварености — јер, свако робује оном што га је савладало.
20. Ако се, наиме, они који су побегли од прљавштина света када су спознали нашег Господа и Спаситеља Исуса Христа, опет у њих заплићу и подлежу им, онда им је ово последње стање горе од оног првог.
21. Јер, било би им боље да нису ни спознали пут праведности него што су, пошто су га спознали, окренули леђа светој заповести која им је предата.
22. Догодило им се оно што кажу истините изреке: »Пас се враћа на своју бљувотину« и »Окупана свиња се враћа да се ваља у каљузи.«