14. Очију пуних прељубе и никад сити греха, примамљују непостојане душе. Срце им је, породу проклетом, огрезло у похлепи.
15. Напустили су прави пут и залутали, пошавши путем Валаама сина Веоровог, који је заволео плату неправедности,
16. али и примио укор за своје недело: нема животиња проговорила је људским гласом и спречила пророково безумље.
17. Они су извори без воде и облаци које гони олуја; за њих се чува најцрња тама.
18. Говоре хвалисаве и празне речи и разузданим телесним пожудама маме оне што су тек побегли од оних који живе у заблуди.