5. Не да смо ми сами од себе способни да нешто за себе тврдимо, него је наша способност од Бога.
6. Он нас је учинио способнима да будемо служитељи новог савеза — али не слова, него Духа, јер слово убија, а Дух оживљава.
7. Ако је служба смрти, словима уклесана у камење, била толико славна да Израелци нису били у стању да гледају у Мојсијево лице због пролазне славе његовог лица,
8. зар неће још славнија бити служба Духа?
9. Јер, ако је била славна служба која доноси осуду, много је славнија служба која доноси праведност.
10. И заиста, оно што је било славно, није ни било славно у поређењу са узвишенијом славом.
11. Ако је оно пролазно било славно, колико ли је већа слава овога што остаје!
12. Пошто, дакле, имамо овакву наду, поступамо сасвим отворено,
13. а не као Мојсије, који је стављао вео на лице да Израелци не би видели свршетак онога што пролази.
14. Али, мисли су им окореле, јер све до дана данашњег исти вео остаје при читању старог савеза и не подиже се, пошто нестаје само у Христу.
15. И тако до дана данашњег, кад год се чита Мојсије, вео им застире срце.
16. Али, кад год се неко окрене Господу, вео се уклања.
17. Господ је Дух, а где је Господњи Дух, тамо је слобода.
18. И сви ми лицем које није покривено велом одражавамо Господњу славу и преображавамо се у исту слику — из славе у славу која долази од Господа, који је Дух.