1. Почињемо ли опет сами себе да препоручујемо? Или су нам, као некима, потребне писмене препоруке за вас или од вас?
2. Па ви сте наше писмо, написано у нашем срцу, које знају и читају сви људи.
3. А очигледно је да сте ви Христово писмо, исход наше службе, написано не мастилом, него Духом живога Бога, не на каменим плочама, него на плочама људског срца.
4. То поуздање пред Богом имамо кроз Христа.
5. Не да смо ми сами од себе способни да нешто за себе тврдимо, него је наша способност од Бога.
6. Он нас је учинио способнима да будемо служитељи новог савеза — али не слова, него Духа, јер слово убија, а Дух оживљава.
7. Ако је служба смрти, словима уклесана у камење, била толико славна да Израелци нису били у стању да гледају у Мојсијево лице због пролазне славе његовог лица,
8. зар неће још славнија бити служба Духа?
9. Јер, ако је била славна служба која доноси осуду, много је славнија служба која доноси праведност.
10. И заиста, оно што је било славно, није ни било славно у поређењу са узвишенијом славом.
11. Ако је оно пролазно било славно, колико ли је већа слава овога што остаје!