3. Док људи буду говорили: »Мир и сигурност«, изненада ће их снаћи пропаст, као болови трудну жену, и неће измаћи.
4. Али ви, браћо, нисте у тами, па да вас тај дан изненади као крадљивац.
5. Јер, сви сте ви деца светлости и деца дана. Ми не припадамо ноћи и тами;
6. не спавајмо, дакле, као остали, него бдимо и будимо трезни.
7. Јер, они који спавају, спавају ноћу, и они који се опијају, опијају се ноћу.
8. А ми, пошто припадамо дану, будимо трезни, навуцимо оклоп вере и љубави и кацигу наде у спасење.
9. Јер, Бог нас није одредио за гнев, него да постигнемо спасење кроз нашег Господа Исуса Христа,
10. који је умро за нас да — били живи или мртви — заједно с њим живимо.
11. Зато се узајамно бодрите и један другога изграђујте, као што и чините.
12. Молимо вас, браћо, да одајете признање онима који се међу вама труде, који су вам претпостављени у Господу и опомињу вас.
13. Цените их изнад свега, у љубави, због њиховог дела. Међу собом живите у миру.
14. Преклињемо вас, браћо, опомињите доконе, бодрите малодушне, помажите слабима, са свима будите стрпљиви.
15. Пазите да нико ником не узврати зло за зло, него се увек трудите да чините добро један другом и свим људима.
16. Увек се радујте,