3. Док људи буду говорили: »Мир и сигурност«, изненада ће их снаћи пропаст, као болови трудну жену, и неће измаћи.
4. Али ви, браћо, нисте у тами, па да вас тај дан изненади као крадљивац.
5. Јер, сви сте ви деца светлости и деца дана. Ми не припадамо ноћи и тами;
6. не спавајмо, дакле, као остали, него бдимо и будимо трезни.
7. Јер, они који спавају, спавају ноћу, и они који се опијају, опијају се ноћу.
8. А ми, пошто припадамо дану, будимо трезни, навуцимо оклоп вере и љубави и кацигу наде у спасење.
9. Јер, Бог нас није одредио за гнев, него да постигнемо спасење кроз нашег Господа Исуса Христа,
10. који је умро за нас да — били живи или мртви — заједно с њим живимо.
11. Зато се узајамно бодрите и један другога изграђујте, као што и чините.
12. Молимо вас, браћо, да одајете признање онима који се међу вама труде, који су вам претпостављени у Господу и опомињу вас.
13. Цените их изнад свега, у љубави, због њиховог дела. Међу собом живите у миру.