8. Били смо толико пуни љубави према вама да смо били вољни да вам предамо не само Божије еванђеље него и своје животе, јер сте нам постали драги.
9. Јер, сећате се, браћо, нашег труда и напора: док смо вам проповедали Божије еванђеље, и ноћу и дању смо радили да ником од вас не будемо на терету.
10. Ви сте сведоци, а и Бог, како смо се свето, праведно и беспрекорно односили према вама који верујете.
11. А знате и како смо сваког појединог од вас, као отац своју децу,
12. бодрили и тешили и опомињали да живи достојно Бога, који вас позива у своје Царство и славу.
13. Непрестано захваљујемо Богу и зато што сте Божију реч, када сте је примили пошто сте је од нас чули, прихватили не као људску реч, него онакву каква она заиста јесте: као Божију реч, која делује у вама који верујете.
14. Јер, ви сте се, браћо, угледали на Божије цркве у Христу Исусу које су у Јудеји, пошто сте и ви исто претрпели од својих сународника као и они од Јудеја,
15. од оних који су убили и Господа Исуса и пророке, а нас прогонили. Они не угађају Богу и противе се свим људима
16. када нас спречавају да паганима говоримо да се спасу. Тако они стално пуне меру својих греха. Али, Божији гнев их је најзад стигао.
17. А ми, браћо, када смо накратко били отргнути од вас — лицем, али не и срцем — још више смо, с великом жудњом, настојали да вас видимо.
18. Зато смо хтели да дођемо к вама — ја, Павле, и неколико пута — али нас је Сатана спречио.