1. Молим старешине међу вама, ја, који сам и сâм старешина, сведок Христових страдања и онај који ће имати удела у слави која ће се открити:
2. напасајте Божије стадо које вам је поверено. Надгледајте га не зато што морате, него драговољно — како Бог хоће; не ради прљавог добитка, него с преданошћу;
3. не као господари над онима који су вам поверени, него као узори стаду.
4. А када се појави Врховни пастир, примићете венац славе, који не вене.
5. Тако и ви, младићи, потчињавајте се старешинама. А сви се један према другом опашите понизношћу. Јер,»Бог се противи охолима,а понизнима дарује милост.«
6. Понизите се, дакле, под моћном Божијом руком, да вас узвиси када дође време.
7. Сву своју бригу пребаците на њега, јер он се брине о вама.
8. Будите трезвени, будно пазите. Ваш противник, ђаво, као лав који риче иде унаоколо тражећи кога да прождре.
9. Успротивите му се, чврсти у вери, знајући да иста оваква страдања сналазе вашу браћу по свету.
10. А Бог сваке милости, који вас је позвао у своју вечну славу у Христу, окрепиће вас после вашег кратког страдања и учинити вас чврстима, јакима и постојанима.
11. Њему моћ довека. Амин.
12. Уз помоћ Силвана, кога сматрам верним братом, написао сам вам укратко, бодрећи вас и сведочећи да је ово истинска Божија милост. Чврсто стојте у њој.