7. Желео бих да сви људи буду као ја, али свако има свој милосни дар од Бога: неко овакав, а неко онакав.
8. А неожењенима и удовицама кажем: добро је ако остану као што сам ја.
9. Али, ако не могу да се уздрже, нека ступе у брак. Боље је ступити у брак него изгарати од страсти.
10. Онима у браку наређујем — не ја, него Господ: нека се жена не раставља од мужа.
11. А ако се растави, нека остане неудата или нека се помири с мужем. Ни муж нека се не разводи од жене.
12. Осталима говорим ја, а не Господ: ако неки брат има жену која не верује, али пристаје да живи с њим, нека се од ње не разводи.
13. И ако жена има мужа који не верује, али пристаје да живи с њом, нека се не разводи од њега.
14. Јер, муж који не верује освештан је женом која верује и жена која не верује освештана је мужем — иначе би ваша деца била нечиста, а овако су света.
15. А ако онај који не верује жели да се растави, нека се растави. У том случају брат или сестра нису ропски везани, а Бог нас је позвао да живимо у миру.
16. Јер, шта знаш, жено, да ли ћеш спасти мужа? Или шта знаш, мужу, да ли ћеш спасти жену?
17. Иначе, нека свако живи како му је Господ одредио, како га је Бог позвао. Тако заповедам у свим црквама.
18. Ако је неко позван као обрезан, нека се не разобрезује. Ако је неко позван као необрезан, нека се не обрезује.
19. Није важно ни обрезање ни необрезање, него извршавање Божијих заповести.
20. Нека свако остане какав је позван.