1. Зар се неко од вас, када је у спору са другим, усуђује да на суд иде пред неправедне, а не пред свете?
2. Или зар не знате да ће свети судити свету? Па, ако ћете ви судити свету, зар сте недостојни да судите у ситним споровима?
3. Зар не знате да ћемо ми судити анђелима, а камоли у споровима који се тичу овог живота?
4. Дакле, када већ имате спорове који се тичу овог живота, поставите за судије оне који се у цркви најмање цене!
5. Ово вам говорим да бих вас постидео. Зар међу вама нема ниједног мудрог човека који би могао да пресуди међу својом браћом?
6. Него, брат се суди с братом — и то пред неверницима!
7. У ствари, већ вам је то мана што међу вама има спорова. Зашто радије не претрпите неправду? Зашто не допустите да вас преваре?
8. Него, ви сами чините неправду и варате, и то браћу.
9. Или зар не знате да неправедни неће наследити Божије царство? Не заваравајте се! Ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубници, ни похотници, ни педерасти,
10. ни крадљивци, ни похлепни, ни пијанице, ни клеветници, ни разбојници неће наследити Божије царство.
11. А неки од вас су били такви. Али, опрали сте се и освештали сте се и оправдали сте се именом Господа Исуса Христа и Духом нашега Бога.
12. »Све ми је дозвољено«, али није све корисно. »Све ми је дозвољено«, али нећу да нешто има власт нада мном.