9. Јер, чини ми се да је нас апостоле Бог ставио на зачеље, као оне који су осуђени на смрт, јер смо постали ругло за цео свет, и за анђеле и за људе.
10. Ми смо луди ради Христа, а ви сте мудри у Христу. Ми смо слаби, а ви јаки. Ви сте часни, а ми презрени.
11. Све до овог часа и гладујемо и жедни смо и голи смо и туку нас и потуцамо се
12. и мучимо се радећи својим рукама. Кад нас вређају — благосиљамо; кад нас прогоне — трпимо;
13. кад нас грде — узвраћамо лепим. Постадосмо смеће света, свачији отпад све досад.
14. Не пишем вам ово да вас постидим, него да вас опоменем као своју драгу децу.
15. Наиме, да имате и десет хиљада васпитача у Христу, ипак немате много очева, јер сам вас ја еванђељем родио у Христу Исусу.
16. Стога вас преклињем: на мене се угледајте.
17. Зато сам вам и послао Тимотеја, који је моје драго и верно дете у Господу. Он ће вас подсетити на мој начин живота у Христу Исусу, који је у складу с оним што учим свуда, у свакој цркви.
18. Неки су постали надмени, као да ја нећу доћи к вама.
19. Али, ускоро ћу вам доћи, ако Господ буде хтео, и тада ћу сазнати не само шта ови надмени говоре него и какву силу имају.
20. Јер, Божије царство није у речима, него у сили.
21. Шта бисте радије? Да к вама дођем са шибом или с љубављу и у духу благости?