1. Нека нас, дакле, људи сматрају Христовим слугама и управитељима Божијих тајни.
2. Уосталом, од управитељâ се тражи да буду верни.
3. А ја нимало не марим што ми судите ви или било који људски суд. Ни ја сâм себи не судим,
4. јер савест ми је чиста. Али, тиме нисам оправдан — Господ је тај који ми суди.
5. Зато ни о чему не судите пре времена, док не дође Господ. Он ће расветлити оно што је скривено у тами и изнети на видело намере срца, и тада ће свако примити похвалу од Бога.