1. Ја вама, браћо, нисам могао да говорим као духовнимa, него као телеснима, као нејачи у Христу.
2. Дао сам вам млека, а не чврсте хране, јер нисте могли да је поднесете. А ни сада још не можете
3. пошто сте још телесни. Кад међу вама има зависти и свађе, зар нисте телесни и зар се не понашате као обични људи?
4. Јер, кад један каже: »Ја сам Павлов«, а други: »Ја сам Аполосов«, зар нисте само људи?
5. Шта је, уосталом, Аполос? И шта је Павле? Ми смо само служитељи чијим сте посредством поверовали, и то како је сваком дао Господ.
6. Ја сам посадио, Аполос залио, али Бог је дао да израсте.
7. Тако није важан онај који сади ни онај који залива, него Бог, који даје да израсте.
8. А онај који сади и онај који залива једнаки су и сваки ће добити награду према свом труду.
9. Ми смо Божији сарадници; ви сте Божија њива, Божија грађевина.
10. У складу с Божијом милошћу која ми је дата, ја сам као вешт главни градитељ поставио темељ, а други назиђује. Само, нека свако пази како назиђује.
11. Нико, наиме, не може да постави други темељ осим оног који је већ постављен, а то је Исус Христос.
12. И ко год на том темељу назиђује златом, сребром, драгим камењем, дрветом, сеном или сламом,
13. његово ће дело изаћи на видело. Судњи дан ће то показати, јер ће се у огњу открити и огањ ће проверити какво је чије дело.
14. Ако нечије дело које је назидао остане, тај ће примити награду.