1. Кадa сaм дошао к вама, браћо, нисам дошао да вам узвишеним речима или мудрошћу објавим Божије сведочанство.
2. Наиме, одлучио сам да међу вама не знам ништа осим Исуса Христа — и то распетога.
3. Дошао сам к вама у слабости, са страхом и великим дрхтањем.
4. Мој говор и моје проповедање нису се састојали од убедљивих речи људске мудрости, него од показивања Духа и силе,
5. да ваша вера не би била заснована на људској мудрости, него на Божијој сили.
6. Мудрост, додуше, објављујемо међу зрелима, али не мудрост овога света, ни владарâ овога света, који пропадају.
7. Него, објављујемо Божију тајну мудрост, која је била скривена и коју је Бог пре постанка света предодредио за нашу славу.
8. Њу ниједан владар овога света није упознао. Јер, да су је упознали, не би распели Господа славе.
9. Него, као што је записано:»Оно што око не видеи ухо не чуи у људско срце не уђе,то је Бог припремио за оне који га воле.«
10. А нама је Бог то открио посредством Духа, јер Дух све прониче, па и Божије дубине.
11. Јер, ко од људи зна шта је у човеку, осим човековог духа, који је у њему? Тако исто нико, осим Божијег Духа, не зна шта је у Богу.
12. А ми нисмо примили духа овога света, него Духа који је од Бога, да знамо шта нам је Бог даровао.
13. И то говоримо, не речима наученим од људске мудрости, него наученим од Духа, објашњавајући духовно духовнима.
14. Недухован човек не прихвата оно што долази од Божијег Духа, јер је то за њега лудост и не може да спозна зато што о томе треба расуђивати на духован начин.
15. Духован човек о свему расуђује, а њега нико не просуђује.
16. Јер:»Ко је упознао ум Господњи,да би га поучио?«А ми имамо Христов ум.